Valjevo: Softver za registraciju povreda na radu
Novi softver za registraciju povreda na radu, koji treba da omogući da Srbija prvi put dobije jedinstvenu i potpuno tačnu evidenciju u ovoj oblasti, biće testiran kao pilot istraživanje početkom maja u Valjevu.
U Valjevu su uveliko počele pripreme, a u sledećoj fazi nas očekuje da lekare u svim domovima zdravlja u zemlji obučimo za njegovo korišćenje i da u potpunosti završimo kompjuterizaciju primarne zdravstvene zaštite, izjavio je za Tanjug prof. dr Petar Bulat, koji rukovodi ovim projektom Ministarstva zdravlja.
Govoreći o problemima vezanim za evidencije povreda na radu, on je naveo da se Institutu za medicinu Srbije "Dr Dragomir Karajović" i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu godišnje prijavljuje 3.000 do 5.000 ovih slučajeva, dok Republički fond za zdravstveno osiguranje registruje oko 20.000.
Ako se uzmu u obzir statistike u razvijenim zemljama i u našem okruženju, očekivani broj povreda na radu je 25.000 do 30.000 godišnje, rekao je dr Bulat i zaključio da je očigledno da veliki broj povreda prođe nezapažen u sistemu.
On je istakao da Ministarstvo zdravlja zbog toga finansira projekat za registraciju povreda na radu, u okviru koga će novi softver omogućiti da svi zainteresovani automatski mogu da dobijaju dnevne, nedeljne, mesečne i godišnje izveštaje o stanju u Srbiji u toj oblasti.
Evropski zavod za statistiku Evrostat i Međunarodna organizacija rada (MOR) od nas očekuju precizne podatke o broju i uzrocima povreda na radu, rekao je dr Bulat i naveo će inovirani obrazac izveštaja o povredi na radu sadržati međunarodne šifre, pa će podaci moći da se upoređuju sa svetskim.
Nabrajajući prednosti novog koncepta registracije, dr Bulat je dodao da će on omogućiti i povezivanje sa bazama fondova za zdravstveno i penziono osiguranje, kao i praćenje i upoređivanje odsustvovanja s posla i troškova lečenja koji su uzrokovani najčešćim povredama na radu.
Kad smo pravili softver, imali smo u vidu i mogućnost da se on iskoristi i za registraciju povreda u svim drugim oblastima - od saobraćajnih udesa do nasilja u porodici ili samopovređivanja, rekao je dr Bulat i istakao da se nada da će nadležni prepoznati mogućnosti sistema.
"Moći ćemo da registrujemo sve povrede koje se dese u Srbiji i da odmah informišemo za to nadležne institucije", najavio je poznati stručnjak za medicinu rada i istakao da je novi koncept zasnovan na lekaru, koji će biti jedan od stubova sistema registracije povreda na radu.
NEDELJA, 24 MART 2013 , TANJUG
Povrede na radu
U slučaju da radnik doživi povredu na radu ili u vezi sa radom, ima pravo na novčanu naknadu od poslodavca za nastalu štetu ako su ispunjena sledeca dva uslova:
- mora postojati subjektivna ili objektivna odgovornost poslodavca,
- radnik pri radu ne sme biti neoprezan i ne sme raditi bez propisane zaštitne opreme, odnosno mora se ponašati u skladu sa pravilima zaštite na radu.
Ako je radnik odgovoran za povredu na radu, poslodavac nije dužan da radniku isplati naknadu štete.
Ukoliko je pak poslodavac odgovoran za nastalu štetu odnosno povredu, cak i kad je radnik svojim ponašanjem doprineo nastanku štete, radnik ima pravo na isplatu sporazumnog dela odštete. Za štetu nanetu trecoj osobi, koju prouzrokuje radnik pri radu ili u vezi sa radom, takode odgovara poslodavac, kod koga je radnik radio kada je šteta prouzrokovana, osim ako se dokaže da se radnik ponašao kao što je trebao da se ponaša.
Povrede u putu na posao kao povrede na radu
Ustavni sud odlučio da povrede na putu od posla do kuće i obrnuto ponovo spadaju u "povrede na radu". Svake godine se neposredno na radnom mestu, i u dolasku na posao ili odlasku kući, povredi 20.000 zaposlenih, govore podaci Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
Na inicijativu Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ustavni sud je, proglasio neustavnom odredbu Zakona o zdravstvenom osiguranju kojom se povreda na radu računa samo ona koja se dogodi u procesu rada. Povrede na putu od posla do kuće i obrnuto ponovo spadaju u "povrede na radu".
Svake godine se neposredno na radnom mestu, i u dolasku na posao ili odlasku kući, povredi 20.000 zaposlenih, podaci su Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
Više od 14 meseci zaposleni su za povrede koje se dogode u dolasku na posao ili odlasku sa posla išli na obično bolovanje, i dobijali naknadu od 65 odsto od zarade. Izmenom zakona sada imaju pravo na 100 odsto zarade.
"Još jedna pogodnost jeste da ako zaposleni pretrpe takvu povredu su oslobođeni plaćanja participacije. Pa primera radi ako zaposleni pretrpi povredu i mora da ostane u bolnici na lečenju neće morati da plaća koliko je sada krevet 50 dinara po bolničkom danu", navodi Aleksandar Marković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije
Kada se zaposleni povredi na putu do posla i obrnuto inspekcija rada ne izlazi na teren. Radnik sam prijavljuje povredu, a mora i da dokaže da se povreda dogodila na tzv. redovnom putu.
Naknadu za povredu na radu isplaćuje poslodavac. Republički fond za zdravstveno osiguranje uplaćuje bolovanje samo u dva slučaja.
"U pitanju su povrede na radu kod preduzetnika, primera radi taksista, slobodnih umetnika, vlasnika radnji i sveštenika. Ukoliko je zaposleni bio u firmi koja je u stečaju a već je bio na bolovanju zbog povrede na radu onda i takve povrede idu u potpunosti na teret Fonda ", navodi Sanja Mirosavljević iz Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Kako bi se ustanovio tačan broj svih povreda na radu, pravi se jedinstveni registar u koji će se slivati podaci svih nadležnih službi. Tako će se znati šta su uzroci i posledice povreda, koje propise treba osavremeniti i u kojim delatnostima pojačati inspekcijeski nadzor. Zbog pravne sigurnosti zaposlenih potrebno je ujednačiti definiciju povrede na radu u zakonima u kojima se ona pominje.
Pripremila Ivana Miljković , petak, 14. dec 2012, 08:38 -> 10:19
© 2013 by SAPHIRA design